noć nije mirisala na benzin i kišu
kao u nekoj palp priči,
ali je mirisala na vutru.
valjda je to bio taj duh
ili dah amsterdama.
dok sam pokušavao da
crtam svetlom
kanale i nakrivljene zgrade
iza mene se pojavio
taj rastafarijanac.
niotkuda.
kao izaslanik dambale,
mama loi, manitua
ili nekog sličnog boga.
– izvinite, mogu li da vam postavim
jedno pitanje – rekao je
i ja sam klimnuo glavom.
– zašto smo ovde?
– gde? na ovom keju?
– ne. ovde, u ovom kosmosu
noć je mirisala na vutru,
rasta s kariba gledao je u
svoje duge nokte
i ljuljao se,
a meni nije bilo jasno
da li on pridržava bajs pod njim
ili bajs pridržava njega
– to je teško, složeno pitanje – rekao sam.
– previše složeno za kratak
ili čak bilo kakav odgovor.
mada, kažu da je rešenje jednostavno – broj 42.
– tačno – skočio je
sa sve bajsom,
a dredovi su se zanjihali.
– brojevi su odgovor.
tu je kvaka 24.
nisam razumeo zašto
ne kvaka 22,
ali nastavio sam da slušam
– svi smo mi brojevi.
svi smo mi jedinice i nule.
ja sam jedinica,
ti si jedinica,
on je nula, i on je nula.
a jedinice i nule ne mogu da komuniciraju.
ali zamisli svet u kome
nema različitih jezika,
zamisli svet u kome bi svi govorili isto.
o, to bi bilo mnogo dosadno.
u deliću sekunde
taj rasta je opet nestao u mraku
i vratio se svom bogu,
a kroz moju glavu
odzvanjala je mantra:
tu je mudrost,
ko ima um neka sračuna broj Zveri,
jer je broj čovekov i broj njezin 666.
noć nije mirisala na benzin i kišu,
šta god to u stvari značilo,
mirisala je na vutru,
duh ili dah amsterdama.
i ja sam nastavio da crtam kanale svetlom
dok nisam stigao do crvenih fenjera
i poželeo da zaboravim brojeve
iza jednog od izloga,
ali ja sam bio jedinica,
a za njih je bila potrebna koja cifra više.
__________________________________
Pesma “jedinice i nule” deo je rukopisa “Game Over”,
a prvi put je objavljena u časopisu Koraci, 2018, sveska 4-6.
http://nbkg.rs/pdf/koraci/koraci-2018-br-4-6.pdf