Vavilonski spis obično nazivan „Razgovor gospodara s robom“ jedan je od primera religiozno-filozofske književnosti starog veka prožete pesimizmom i sumnjom u bogove i svet u kome nepoznati autor živi. Nastao je, kako se pretpostavlja, krajem drugog i početkom prvog milenijuma pre Hrista, ali deluje neobično sveže i zbog toga preporučujem svima da ga pročitaju.
VOŽNJA DO PALATE
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Brzo! Nabavi mi kočiju i spremi je da mogu da se odvezem do palate.
– Vozite se, gospodaru! Vozite se!Biće to dobro za vas. Kada vas bude video, kralj će vam dati razne počasti.
– Robe, ipak neću da se odvezem do palate!
– Nemojte, gospodaru, nemojte da se odvezete! Kad vas vidi, kralj vas može poslati ko zna gde. Možda čak i na put koji ne znate. Nateraće vas da živite u agoniji dan i noć.
OBEDOVANJE
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Brzo! Donesi mi vodu za ruke, želim da obedujem.
– Jedite, gospodaru! Jedite! Dobar obrok opušta um… Šamaš je uz onog ko pere ruke.
– Dobro, robe, neću da obedujem!
– Nemojte, gospodaru! Nemojte! Da jede samo kada je gladan, da pije samo kada je žedan, najbolje je za čoveka.
LOV
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Brzo! Pripremi mi kočije. Idem u lov!
– Vozite, gospodaru! Vozite! Lovac uvek napuni stomak. Lovački psi slomiće kosti plenu. Soko koji pretražuje zemlju moći će da nahrani svoje gnezdo. Lutajući magarac pronaći će bogate pašnjake.
– Dobro, robe, neću da lovim!
– Nemojte, gospodaru! Nemojte! Lovačka sreća je promenjiva. Lovački pas može da slomi zube. Soko koji pretražuje zemlju ima rupu na zidu svog gnezda. Lutajući magarac ima pustinju umesto štale.
BRAK
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Želim da napravim svoj dom, želim da dobijem sina.
– I treba, gospodaru! I treba! Čovek koji stvori dom, pravi je čovek.
– Ne, robe, neću da stvaram dom! Kako ja to mogu da uradim?
– Nemojte, gospodaru! Nemojte! Onaj koji stvara dom, razara dom svoga oca.
REVOLUCIJA
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Želim da povedem revoluciju!
– Uradite to, gospodaru! Ako ne povedete revoluciju odakle će doći vaša odeća? Ko će vam omogućiti da napunite želudac?
– Dobro, robe. Ipak neću da vodim revoluciju.
– Nemojte, gospodaru! Nemojte! Čovek koji podiže revoluciju završava ubijen ili živ odran. Ili mu izvade oči ili ga uhapse i bace u tamnicu.
VOĐENJE LJUBAVI
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Želim da vodim ljubav sa ženom.
– Dobro, gospodaru! Dobro! Čovek koji vodi ljubav sa ženom zaboravlja tugu i strah.
– Robe, ipak neću da vodim ljubav sa ženom.
– I nemojte, gospodaru! Nemojte! Žena je prava jama, rupa, jarak… Žena je oštar gvozdeni bodež koji reže muškarčev vrat.
ŽRTVOVANJE
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Brzo! Donesi mi vodu za ruke, hoću da prinesem žrtvu mom bogu.
– Dobro, gospodaru! Dobro! Čoveku koji prinosi žrtve srce je zadovoljno. Dobit mu se nagomilava na dobit.
– Dobro, robe, neću da prinosim žrtve bogu.
– I nemojte, gospodaru, nemojte! Tako ćete naterati boga da trči za vama kao pas. Bez obzira da li vas pita za obrede, savetovanja s bogom ili bilo šta drugo.
POZAJMICE
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Rešio sam da dajem srebro na pozajmicu.
– Učinite to, gospodaru. Učinite to. Čoveku koji daje srebro na pozajmicu, ostaje njegovo žito, dok mu zarada postaje ogromna.
– Dobro, robe, neću da dajem srebro na pozajmicu.
– Nemojte gospodaru. Nemojte! Davanje novca na pozajmicu je kao vođenje ljubavi sa ženom, a njihovo vraćanje je kao da uzgajanje dece. Ona će da izjedu svo vaše žito, psovaće vas bez prestanka i lišiće vas svih prihoda.
DOBROČINSTVO
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Želim da učinim nešto dobro za moju zemlju.
– Učinite, gospodaru! Učinite!Kada čovek učini nešto dobro za svoju zemlju, njegova dela se predstavljaju Mardukovom krugu.
– Dobro, robe, ne želim da učinim nešto dobro za svoju zemlju.
– Nemojte, gospodaru! Nemojte! Idite do drevnih ruševina i prošetajte. Vidite izmešane lobanje prostih i plemenitih. Ko je zlotvor, a ko dobrotvor?
ZAKLJUČAK
– Robe, slušaj me!
– Ovde sam, gospodaru! Ovde sam!
– Šta je onda dobro?
– Slomiti moj i tvoj vrat, ili baciti nas u reku. Da li je to dobro? Ko je toliko visok da dodirne nebo? Ko je toliko širok da obuhvati ceo svet?
– Dobro, robe, ubiću te i poslati te prvog!
– Uistinu, ali moj gospodar živeće samo tri dana duže od mene.
Prevod: Andrija B. Ivanović