put
me je naneo
do jednog bordela,
negde na ivici grada,
tamo
gde asfalt nestaje,
a miris lišća ubija miris greha,
i
tamo sam upoznao
Madam,
kako sad voli da je
zovu.
odazivala se na druga imena
ranije, tako bar
kažu.
jedni pričaju da je
davno bila afrodita,
drugi
je zovu venera,
neki kibela…
ime nije važno,
ali
svi se slažu da je
znala kako da proda ljubav,
put
me je naneo
do tog bordela,
afroditinog vrta
na ivici
svetova,
i dok sam u dimu
ispijao pivo,
prišla mi je
Madam.
ne sećam se svih reči
koje je izgovorila,
nisu
ni bile važne,
ali pamtim te oči,
pogled koji je
dopirao
pravo do utrobe
i senzualnost koja je izbijala iz
nje.
trag starenja bio je vidljiv na licu,
burni
vekovi
uzeli su danak,
i bilo je jasno da će uskoro
više
ličiti na vilendorfsku
nego milosku veneru,
ali kada je
uhvatila moje dlanove
i šapnula nekoliko reči
hteo sam da
poludim,
da rastrgnem sve svoje maske,
pokidam granice
realnosti,
osetio sam eksplozije,
nuklearne eksplozije
u
glavi, srcu
i još jednom delu tela.
put
me je naneo
do ovog bordela
sa neonskim svetlima
i
šankom
kraj koga plešu demoni,
bogovi i ljudi,
i tu
sam upoznao
Madam.
odvela me je u sobu
i bila kraj
mene dok sam
na krevetu sa svilenim čaršavima
i tragovima
starih, tuđih priča,
uživao sa jednom malom crnkom
plamenog
pogleda,
bronzanog tela
i demonskog jezika.
put me je naneo
do tog bordela
negde na ivici grada,
gde asfalt nestaje,
a zidovi su popločani grehom,
i tamo sam upoznao
Madam,
a ona mi je pokazala ljubav
u pravoj,
ogoljenoj formi.
kada sam odlazio
znao sam da za kaznu
nikad neću moći
da je zaboravim.
esma “afroditin vrt” deo je rukopisa “Game Over”,
a prvi put je objavljena u časopisu Koraci, 2018, sveska 4-6.
http://nbkg.rs/pdf/koraci/koraci-2018-br-4-6.pdf