– Nad prvom knjigom Andrije B. Ivanovića –
Svet se nepovratno i bezdano izmenio – o tome svedoči poezija mladih ljudi.
Paklena runda mladog pesnika Andrije B. Ivanovića potvrda je takvog statusa sveta.
I uloge poezije, danas.
Zamišljena kao niz od 39 epizoda, ona u svakoj od sekvenci ovog serijala, nudi čitaocima presnu, naturalističku sliku savremenog doba, odnosno njegovog doživljaja. Lirski antijunak serijala, lirski subjekt kako bi se reklo jednim prevaziđenim metajezikom, jeste sam pesnik, koji komentariše realni ili imaginarni doživljaj čiji je bio svedok ili učesnik. Snimatelj ili protagonista.
Najčešće i jedno i drugo.
Počev od uvodnih stihova prve epizode:
Život bi mi bio mnogo zanimljiviji
Da ima formu holivudskog filma,
Andrija B. Ivanović u živu i angažovanu sliku savremenosti unosi vlastite lirske vizije i emocije, po pravilu čvrsto impregnirane sekvencama iz popkulture, prevashodno filmskog porekla. Od uvodne epizode, koja govori o pesnikovoj želji, da osmisli trpki i neodgovarajući život holivudskim scenarijem, pa preko pesama u kojima opisuje različite (pseudo)erotske prizore s ulice, „avanture“ u jutrima nakon pijanstva, Ivanović stiže, recimo, do pesme u kojima žali što nije bio učesnik bokserskog „sukoba titana“ u Manili. Žali, u stvari, kao i mnogi drugi, što nije bio učesnik stvaranja jednog novog mita.
Raznovrsnim postupcima pesnik (in)direktno kritikuje današnju (svetsku) stvarnost, ali u isti čas iskazuje i čežnju za učešćem u njenim atrakcijama i pseudoatrakcijama. Kao da nam njegove epizode govore istovremeno i angažovano kritički, ali i mitopoetski, u snažnom ozračju novih globalnih popkulturnih obrazaca odnosno stereotipova iz sveta filma, rokenrola, stripa…
Čitajući tvrde epizode Paklene runde, čitalac sluti da je sem odvratnosti aktuelnog stanja u globalnom selu, pesnikovo osećanje sveta, na ličnom planu, oblikovao boravak u vojsci, pogled kroz kasarnske žice i preko kasarnske kapije – a zanimljivost i vrednost njegovih epizoda očituje se u činjenici da je Ivanovićeva ironija nedvosmislena i u isti mah često implicitna – da se ispod njenog cereka u uglu osmeha, nazire i nekakvo muško uverenje da je drugačije i ne može biti. Bar ja tako tumačim stih u zagradi:
(a vojna obuka bitna je za svaki dobar rasplet).
Poezija Andrije B. Ivanovića, na njenom početku, uspešan je i pomalo neočekivan amalgam neolirizma, karakterističnog za važan segment srpske lirike u poslednjoj deceniji prošlog i prvoj deceniji ovog stoleća, ali i pesništva koje se snažno, obično na (neo)nadrealističkom tragu, okrenulo ka medijima i globalnoj manipulaciji u svetu koji je padom Berlinskog zida i raspadom Sovjetskog Saveza, to jest padom komunizma izgubio bipolarnost i našao se na putu bez vidljivog raskršća. Bez istinskog izbora i samim tim bez nade.
U ovoj priči
Nema hepienda,
saopštava mladi pesnik na jednom mestu. Kao da je pesnikov talenat spojio neke od poetičkih osobina jednog Miloša Komadine i jednog Vojislava Despotova, recimo.
Samo malo dalje, u sledećoj epizodi, navodeći spisak nestalih vrlina (nekadašnjih) pesnika, svojih prethodnika, Ivanović dodaje:
Ne umem da pevam,
Radujem se,
Plačem…
Ne sanjam lepši svet.
Ta četiri stiha obeležavaju ne samo pesnikovu poziciju, nego i poziciju mladih ljudi, u Srbiji i svetu, skoro podjednako, ali i egzistencijalnu poziciju svih nas. Ovde i tamo.
Da, srušio se svet,
kaže pesnik u prvom stihu (sekvenci) 16. epizode.
Da, da, srušio se on već puno puta, dodajem ja – ali, priznajem – nikad na ovaj način, nikad u ovom apokaliptičnom vidu. I s ovakvim muklim treskom. O tome govori serijal pesama odn. epizoda koje donosi Paklena runda.
Ivanovićeva vizija savremenog doba (i uloge poezije) ne nudi nadu – 22. epizoda.
Ona nudi predosećanje propasti – 23. epizoda.
Takođe, stapanje i nestanak u masi – 26. epizoda.
„Svi mi malo poludimo ponekad“ – 32. epizoda.
Život (smrt) ili film – odaberite sami – poslednja, 39. epizoda.
U Paklenoj rundi mladi pesnik Andrija B. Ivanović pokazuje mnoštvo pesničkih talenata natprosečnog reda.
Sem zanimljive zamisli celog poduhvata i odgovarajuće, zrele realizacije, tamno osenčena duhovitost i jezička okretnost spadaju u najvažnije osobine njegove lirike i na njihovim temeljima se i u budućnosti mogu snimati dobri filmovi, raznovrsnih žanrova.
Vasa PAVKOVIĆ
———————————————————————————–
Recenzija zbirke pesama „Paklena runda” Andrije B. Ivanovića.